Novi broj „Vremena“
Ko su Vučićevi politički zatvorenici
Mesec dana su iza rešetaka Marija Vasić, Lazar Dinić, Mladen Cvijetić, Lado Jovović, Srđan Đurić i Davor Stefanović. Tobože su planirali „državni udar“, a zapravo su politički taoci
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Rusija
Putinovi zatvorenici: Koji opozicionari čame u ruskim zatvorima
Ruska policija u Moskvi i Sankt Peterburgu hapsi ljude koji hoće da polože cvet za preminulog Alekseja Navaljnog. On je najpoznatiji, ali tek jedan od mnogih političkih zatvorenika u Rusiji
Politički zarobljenici
Da li je živa Marija Vasić
Porodica i advokati ne znaju da li je Marija Vasić i dalje živa. Znaju da je, tokom štrajka glađu i žeđu, odvedena u zatvorsku bolnicu
Podkast
„Ova situacija“: Režim na fabričkim podešavanjima
Dok režim Aleksandra Vučića pokazuje svoje pravo, nasilno lice, pobunjeni studenti planiraju akcije kojim bi trebalo da izbore nove vanredne izbore. O aktuelnim dešavanja u novoj epizodi podkasta „Ova situacija“ pričaju Filip Švarm, Željko Bodrožić i Andrej Ivanji
Štrajk glađu i žeđu Marije Vasić
Sin Marije Vasić: Fašizam je ovo što gledate sada
„To je ono što ovom režimu smeta - obrazovani ljudi koji primećuju šta je fašizam, a fašizam je ovo što gledate sada“, kaže sin Marije Vasić
Pregled nedelje
Ne smemo gledati i ćutati
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Štrajk glađu i žeđu Marije Vasić
Briga za ženu koja ne ume da prećuti nepravdu i neće da traži milost
Profesorka sociologije Jovine gimnazije u Novom Sadu Marija Vasić koja je posle dva meseca pritvora stupila u štrajk glađu i žeđu prebačena je u zatvorsku bolnicu. Njen suprug i njena kuma za „Vreme“ govore o Mariji, svojim brigama i kroz šta sve prolaze
Protesti i blokade
Novaković: Opozicija mora da podrži blokadu suda u Novom Sadu
Opozicija „apsolutno“ mora da podrži blokadu suda u Novom Sadu dok se na slobodu ne puste svi politički zatvorenici, smatra potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković. Nisu svi opozicionari tog mišljenja
Vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva
Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka
Po oceni poverenika za samostalnost Visokog saveta tužilaštva, pritisci na tužioce u Srbiji dolaze sa raznih strana, ali izgleda ne iz kabineta predsednika Aleksandra Vučića. “Izbegavanje poverenika Milana Tkalca da izričito iznese svoj stav kad su u pitanju izjave predsednika Republike profesionalno je neprihvatljivo”, kaže za “Vreme” predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić. Šta sve predsednik sme da kaže, a da to ne bude shvaćeno kao mešanje u nezavisnost pravosuđa
Ponovna čitanja
Kako (i zašto) čitati Mihnjika?
Adam Mihnjik, Misliti savremenu demokratiju. Eseji, pisma, intervjui; s poljskog prevela Biserka Rajčić; B 92, Beograd, 1995.
Intervju: Helmut Brandštater, poslanik Evropskog parlamenta
Odluka o novim izborima pripada samo Srbiji
“Moramo jasno reći gospodinu Vučiću: ‘Na način na koji sada vodite ovu zemlju, nikada nećete ući u Evropsku uniju. Morate poštovati vladavinu prava, druge političke partije, parlament i slobodne medije’
Politički zatvorenici
Studenti u blokadi: Zahtevamo hitno oslobađanje uhapšenih aktivista
Šetoro studenata i aktivista čami u zatvoru, za šestoro je raspisana poternica zbog navodnog napada na ustavni poredak. Studenti u blokadi zahtevaju hitno puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika i da države prekine sa neopravdanim represivnim merama
Ko su Vučićevi politički zatvorenici
Sloboda za novosadske aktiviste
Marija Vasić, Lazar Dinić, Mladen Cvijetić, Lado Jovović, Srđan Đurić i Davor Stefanović nalaze se u pritvoru (na slikama po redosledu). Ukoliko uskoro ne budu na slobodi, jasno je da smo na putu ka Belorusiji. Ti su ljudi u režimskim medijima ispali opasniji od bombaša Al Šababa ili kakve druge prominentne terorističke organizacije. Ko su oni zaista, koga imaju, čime se bave, u šta veruju i za šta se bore
Intervju: Radivoje Jovović, PSG
Kritike interno, solidarnost javno
Ljudi su željni promene i malo su se, da iskoristim taj kolokvijalni izraz, “zavozali”. Potrebno je sada da se izvuče pouka za budućnost, ali su i mnogo ozbiljniji i zreliji ljudi pravili mnogo veće greške na brojnim opozicionim i aktivističkim sastancima
Intervju: Aleksa Đilas o Milovanu Đilasu
Mladost revolucionara i disidenta
“Antikomunisti ništa ne praštaju komunistima, a sebi sve. Đido je napisao nekoliko memoarskih knjiga koje su veoma iskrene. Piše i razmišlja kritički. Meni se čini kako njegova samokritika ima ponekad u sebi nečeg egoističnog – prevelika zaokupljenost sobom i posmatranje sebe u prošlosti sa jednog previše uzdignutog moralnog stanovišta... Dakle, veći je problem njegova preterana samokritika nego njen manjak. Ali, antikomuniste ništa neće zadovoljiti. Ako govorimo o Drugom svetskom ratu, partizani sigurno imaju ne malo toga što sebi mogu da zamere, ali ipak mnogo manje od svih drugih sukobljenih strana”
Zapad i Rusija
Najveća razmena zatvorenika između Moskve i Zapada od kraja Hladnog rata
Među oslobođenim zatvorenicima su reporter Volstrit džornala Evan Gerškovič, bivši američki marinac Pol Velan i nemački plaćenik Riko Kriger, koji je bio zatvoren u Belorusiji, kao i ruski opozicioni političar Ilja Jašin
Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije (1)
San o slobodi Mikisa Teodorakisa
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Intervju
Zaostavština PiS-a u Poljskoj: U pravnom limbu
Bivše konzervativne vlasti su Poljskoj ostavile partijsko pravosuđe i medije, kaže u razgovoru za „Vreme“ Mihal Šuldržinski, glavni i odgovorni urednik portala poljskog dnevnog lista „Žečpospolita"
Poljska
Policija uhapsila svog bivšeg ministra, on počeo štrajk glađu
Bivši poljski ministar policije Marjuš Kaminski i njegov zamenik uhapšeni su u predsedničkoj palati u Varšavi. Kaminski kaže da je započeo štrajk glađu kao "politički zatvorenik"
Pregled nedelje
Izbori bez kraja: Kradljivci glasova i njihovi vlasnici
Da li će opozicija odbiti mandate i time staviti do znanja da ne pristaje na izbornu krađu ukoliko svi njeni protesti i žalbe ostanu jalovi? Reč je o poslednjoj i očajničkoj meri, poput štrajka glađu. Zbog toga mora da zna šta radi
Kultura sećanja – Vek Marije Kalas
Patnja primadone koja je izgubila glas
Ponovo se oživljava priča o životu Marije Kalas, nevoljene ćerke grčkih imigranata iz Njujorka, koja je karijeru počela pod okupacijom u Atini, postala primadona u La Skali, Kovent Gardenu i Metropoliten operi, čašćena epitetom La Divina – Božanstvena. Bila je kapriciozna i žudela je za ljubavlju; bila je ozloglašena zbog nesrećne romanse sa Aristotelom Onazisom, bogatim i neukim brodovlasnikom. Taj će odnos isisati iz nje volju za životom; njen unikatni sopran – koji je uneo dramu u italijanski belkanto – počeće da bledi. Umrla je u Parizu, sama, a njenu su urnu ukrali, pa našli na ivici groblja Perlašez, a pepeo rasuli po Egejskom moru
Staro sajmište – Zakon o Memorijalnom centru
Mesto ukopanih strasti
Zlo ne treba ostaviti ukopano pod peskom, njegovo zlokobno dejstvo nestaće tek kada se iznese na svetlost dana. To omogućava odavno izglasan Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište" – samo još da počne da se primenjuje
Intervju – Vitene Mušik
Kada otpor znači – preživeti
"Knjiga Litvanci kraj Laptevskog mora može da se čita i kao egzistencijalna književnost, šta sve znači biti čovek. Miloš Kundera, kada piše o totalitarnim sistemima, kaže kako su svaki nehuman sistem stvorili ljudi i koliko su oni neljud(s)ki toliko je i sistem neljudski. Otud, može se čitati i kao svedočanstvo o tome šta sve ljudi mogu da učine jedni drugima. Ujedno, ona je i književno ispisivanje traume, iz ugla deteta koje gubi svoje detinjstvo i odrasta, ali i zastrašujuće istorijsko svedočanstvo o Staljinovom sistemu"
Muzej
Meta Franca Jozefa i Huga Vajferta
Dragocena kolekcija Pančevačkog muzeja je u opasnosti zbog vlage, a na projekat sanacije čeka se već dve godine
Fest 2013
Predlozi za gledanje
Filmom Ljubav Mihaela Hanekea 22. februara otpočinje 41. Fest. Do kraja festivala, 3. marta, koji će zatvoriti domaći film Falsifikator Gorana Markovića, gledaoci će biti u prilici da vide čak 75 premijernih ostvarenja raspoređenih u osam programskih celina. Kao i svake godine, i ovoga puta "Vreme" donosi izbor filmova sa Festa koje ne bi trebali da propustite
Azerbejdžan
Pesma Evroazije
Ko je domaćin Pesme Evrovizije? Šta se krije iza raskošnih građevinskih poduhvata? Koliko dobrog imidža može da se kupi novcem i koliko je Azerbejdžan prisutan u Srbiji, a Srbija u Azerbejdžanu